Dugo sam smatrao da sam veoma privilegovan time što sam na svet došao krajem osamdesetih. Ne previše rano da propustim lagodnost života u tehnološki razvijenom svetu i ne previše kasno da bi ta lagodnost i razvoj stigli da iz života mojih generacija isisaju slatkoću i smisao. Sve češće razmišljam da sam se prevario kada je ovo drugo u pitanju.
Listajući Nemanjinu knjigu, naišao sam na plakat iz 1956. Pozivao je na TELEFONSKI prenos Slobodine utakmice u Prizrenu. Isti je bio organizovan u bašti bioskopa gde je ulaz bio naplaćivan! Da, “novo doba” je uzelo maha, te umesto da zamišljam euforiju kada se sa telefona čulo da je Basurović zatresao mrežu domaćih, razmišljao sam koliko je ulaznica prodato za telefonski prenos! Sigurno više nego ove godine sezonskih…
Simbol grada, stogodišnjaka, interesuje 69 ljudi (zvanično) ili de fakto oko 40ak…
Ako želiš papir da voliš Slobodu, poruči ga na:
https://gfksloboda.org/upit/
