Da je tekst naslova tačan govore činjenice – U prethodna tri kola osvojen je jedan bod. U pet trećeligaških utakmica u Užicu zabeležena je samo jedna pobeda. Na kraju verovatno najmerodavnije i najozbiljnije – ne pamtimo da su fudbaleri Slobode utakmicu napustili bez ijednog aplauza sa tribina.
Nastupali smo u sastavu: Popović, Mi. Dragićević, Ćirović, Stevanović, Bronja, Kolašinac, Đ. Glišović, R. Glišović, Šmakić, Ma. Dragićević, Jovanović. Ulazili su još i: Miloradović, Stajković, Petrović i Maksimović.
Tokom prvog dela igre Sloboda je imala inicijativu, oduzimala dosta lopti na ili bar blizu protivničke polovine, ali nije uspela da stvori značajnije šanse pred golom jako loših gostiju.
Nastavak je otvoren šokantno, obzirom da sudija nije želeo da progleda kroz prste Mihajlu Dragićeviću, te dosuđuje penal za protvnika. Vrlo nespretno, vrlo bespotrebno… za 0:1 “sa kreča”. Zlatibor se iznenadio ovim vođstvom pa se u nastavku panično i prilično neorganizovano branio. Bilo je jasno da će, bez obzira na nedostatak rešenja, Sloboda nekako postići gol. Nakon kornera, u 61. minutu, Ćirović izjednačuje udarcem pod prečku. Osim domaćeg terena i usudićemo se da kažemo kvaliteta, Sloboda je u tom trenutku imala i psihološku prednost, kao i dobrih 30 minuta na satu… Međutim sledi još jedan neverovatan kiks, ovog puta u režiji Đorđa Glišovića i gol gostiju za nevericu i konačnih 1:2.
Okosnica sastava Slobode u ovoj sezoni trebala je biti odbrana. Po iskustvu, kvalitetu “na papiru”… svemu, mogli smo je opisati i kao renomiranu. U ovakvoj konkurenciji redovno pada na skoro jedinom zadatku – da ne kiksne grubo.
Crveno-crni nemaju jedinicu. I to se dešava u fudbalu, ali da u osam utakmica među stativama startuju tri čuvara i da se isti menjaju naizgled nasumice, stvarno je poražavajuće. Istina bar ne blamantno kao činjenica da na poziciju Slobodine jedinice utiče i raspored omladinske selekcije jedne varošice.
Napad je toliko bezidejan da ne može dva puta da reši petoligaša iz Kragujevca. Ko želi da se vređa, zasmetaće mu činjenica da smo na dve od osam utakmica dali gol iz igre, a samo Polimlje je postiglo manje golova od Slobode.
Ipak sve navedeno u poslednjem pasusu, po dosadašnjem pravilu ne bi trebalo da bude razlog da se fudbaleri koji nose dres našeg kluba ne isprate aplauzom, bar onim stidljivim. Zašto je večeras bilo drugačije, pitanje je za apsolutno sve…
Možda je završeno sa najvišim ambicijama, ali sa prvenstvom ne! Do sledećeg vikenda… želja je jedina…
Napred SLoboda!