Ponavljamo se i još jednom tekst počinjemo pričom o nizovima, serijama. Ova je ipak ozbiljna, a kada bi se začeprkalo po arhivi možda bi rekli i istorijska – Sloboda peti put za redom ne pobeđuje na svom stadionu, u trećem rangu takmičenja. Ovoga puta odoleo je debitant u SLZ, Radnički iz Valjeva.
Počeli smo u sastavu: Popović, Mi. Dragićević, Petrović, Bronja, Ćirović, Đ. Glišović, R. Glišović, Miloradović, Šmakić, Stajković, Maksimović. Na poluvremenu su ušli Stevanović, Jovanović i Kolašinac, a pri kraju utakmice i Matija Dragićević.
Prvo poluvreme nije iznedrilo ni najmanje uzbuđenje, a možda bi bilo pošteno reći da je Radnički za nijansu bio konkretniji.
Nastavak potpuno suprotan i bar po igri apsolutno pripada crveno-crnima! Od starta se nižu šanse koje se završavaju neverovatnim greškama, promašajima, odbranama golmana i u 64. minutu konačno golom! Treći korner za redom, centaršut Kolašinca i gol kapitena, najboljeg strelca i buduće legende kluba, Rada Glišovića. Sloboda je nastavila da melje, ali Bronja propušta i drugu kolosalnu priliku na meču… Sve je podsećalo na utakmicu sa Metalcem i mnoge ranije duele kojih smo se toliko nagledali, da je bilo nemoguće da će se ponoviti… ali nažalost jeste. Kao u prethodnom duelu u Užicu, penal skrivljen u situaciji kada lopta ide od gola i šokantno izjednačenje. Igra se umrtvila, ali crveno-crni pred kraj meča organizuju odličan napad – Petrović savršeno asistira, a Kolašinca prvo povlače, a potom klizećim startom i obaraju u šesnaestercu. Sudija Jokić besramno odmahuje rukom signalizirajući da se igra nastavi. Ipak, da li bi ti čitaoče svirao penal u 85. minutu protiv “petnaeste Terzine filijale” koja je tokom meča “plakala” na svaku sudijsku odluku? Pogledaj i bizaran penal za “Rala” protiv Takova u sudijskoj nadoknadi. Jednostavno nije dovoljno da se pojavi gradski klub sa navijačima i pobere sve simpatije (posebno ako isti kuburi sa tradicijom), mada moramo priznati da su Telad značajno doprinela sveukupnom ambijentu večeras.
U izveštaju ne smemo izostaviti i “čašćavanje publike” od strane jednog fudbalera Slobode i to u situaciji u kojoj se sa tribina samo tražilo da se igra malo ubrza. Sve se odigralo brzo i nije eskaliralo, ali se vredi dublje zamisliti nad ovim – Da li fudbaleri znaju gde igraju, da li u klubu postoji neko ko bi mogao u to da ih uputi, ili glavno pitanje – da li smo mi u večitoj zabludi da je Sloboda klub? Peti put za redom domaći navijači ostaju uskraćeni za tri boda, ali fudbaleri nisu za aplauz.
Narednog vikenda bodove tražimo u Požegi. Napred Sloboda!